Награда „Меша Селимовић” – Књижевни критичари бирају књигу године
Драган Радовић
Вечерње новости, 13. фебруар 2020.
1. КОСОВСКЕ ЕЛЕГИЈЕ, Крстивоје Илић (ЗБ „Први српски устанак“)
2. ПОЕЗИЈА И СВЕТО, Јован Пејчић („Неопрес“)
3. ПЕСМЕ О МЛАДОСТИ, Ненад Грујичић („Бранково коло”)
4. ИСПИТИВАЊЕ ПРИЧЕ, Милутин Костић (ауторско издање)
5. ЛИРСКО КОПИЛЕ И БАБА-ТЕТКЕ, Биљана Миловановић Живак (Центар за културу Пожаревац)
Аутентични глас К. Илића цветна је ниска емотивних, сетних али неповелих ластара што су се разбокорили на стаменој и истрајној вертикали српског духа који опстајава на Косову, али и у певању нашег песника. Књига Ј. Пејчића нуди читаоцима кратке осврте на духовну поезију значајних српских песника, од Светог Саве до Симовића, Бећковића, Слободана Ракитића… Н. Грујичић саздао је неку врсту песничког споменара на дане младости, на прилике и неприлике са којима се актер у књижевном животу Србије (делом и Југославије) сусретао у последњим деценијама минулог столећа. Осам прича модерног проседеа М. Костића, са обиљем аутобиографског, ослоњено је на читалачко искуство писца чија су лектира великани светске литературе. Приче, опточене есејизацијом, свежином израза и дубином мисли чине ову, графички пријемчиво опремљену књигу, вредним остварењем. Књига Б. М. Живак могла би се назвати и аутопоетичком, она у суштини то и јесте, али је песникиња, својим модерним, младалачким изразом релаксира и на својствен начин раслојава. У једном слоју ту је хуморни, ововремени дух и сленг, а у наредном је онај дубљи смисао, оно поетско понирање што тражи просторе духа који задиру у суштину.
Шефкет Крцић
Вечерње новости, 21. фебруар 2020.
1. ИСПИТИВАЊЕ ПРИЧЕ, Милутин Костић (ауторско издање)
2. ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА, Владимир Пиштало („Агора“)
3. ЛУДВИГ, Оливера Оља Јеличић („Чигоја“)
4. РОМАН О ПИЈАНСТВИМА, Игор Маројевић („Лагуна“)
5. ТРАГОВИ ПРОШЛОСТИ, Владан Ђокић (НБ „Доситеј Обрадовић“)
М. Костић тематизује своје обимно дело у осам целина. Реч је о јединственој хроници романа тока свести у нашој новијој литератури. В. Пиштало својим делом отвара питање: шта је есеј? Потврђује да је реч о слободном мишљењу и додаје да човек и култура, који немају своје мишљење имају туђе. На један начин писац повезује Америку са Балканом и обрнуто. Ауторка уметничког романа О. Јеличић исписује естетско-уметничку генезу уметниковог стваралаштва Лудвига Бетовена. И. Маројевић приповеда о разним болестима и идентитетима, осмишљавајући своје казивање са иманентним осећајем за трезвеност живота уз поштовање принципа који се тичу избора, друштва, места живљења, карактера људи око себе и уопште друштвене ситуације. У новелистичком делу В. Ђокић ламентира над судбином духовног и комшијског живота у Новом Пазару и окружењу. Његова књига је морална парадигма како је један српски писац из Санџака духовно насликао своје комшије Бошњаке.
Марјан Ковачевић
УПОЗНАЈТЕ ДРУГУ СТРАНУ ЈЕДНОГ ШАХИСТЕ
Политика, 1. јули 2019.
Чак и они који мисле да добро знају наш шах и шахисте, изненадиће се када упознају мајстора ФИДЕ Милутина Костића, бившег директора „Шаховског информатора”, у сасвим другачијем светлу и амбијенту, кроз његову прву ауторску књигу, збирку приповедака „Испитивање приче”.
Већ при отварању уводних странице ове, с љубављу и укусом опремљене књиге, схватићете да су вам потребне многе шаховске особине да бисте се разабрали у загонеткама које следе: упорност, концентрација, машта, јака воља да се разликује фактографско од имагинативног…
Аутор није желео да открива било шта: нема увода, рецензија, нити белешке о писцу. А у књизи ниједног шаховског дијаграма, осим делића на коричној слици..
И поред тога, шах и шахисти се провлаче кроз ову збирку као загонетни део судбине, како аутора тако и јунака. И уздижу се на ниво других судбинских догађаја и славних личности из историје човечанства, у чијем друштву се појављују.
Miloš Majstorović
14. septembar 2019.
Nedavno je iz štampe izašla knjiga „Ispitivanje priče” mog prijatelja Milutina Kostića, matematičara i šahiste. Knjiga je prožeta matematičkim simbolima i značenjima od korice, preko teksta do broja 512 štampanih primeraka u impresumu. Priče su mešavina fikcije i stvarnosti koja čitaoca navodi na prijatno dvoumljenje.
Vladan Dinić
„ISPITIVANJE PRIČE”, MILUTINA KOSTIĆA
Svedok, 16. juli 2019.
Pre nekoliko dana, dok sam sedeo u kultnom beogradskom „Šumatovcu“, telefonom me je pozvao „moj poštar“ da me obavesti da je u redakciji, ali da ima problem: u poštansko sanduče ne može da ubaci neku – debelu knjigu, koja je stigla preporučeno?!
Šta ću, otrčah do redakcije, da uzmem knjigu, i da vidim od koga je jer, em stalno dobijam knjige za džabe od brojnih izdavača i autora, em ih skoro svakodnevno, na užasavanje kućnog budžeta i supruge Dese – kupujem…
Otvorih paket, pogledah naslovnicu, ime autora Milutina Kostića, i fotografiju očito snimljenu u „Šahovskom informatoru“, nekad najčuvenijoj šahovskoj ediciji u svetu… Računam, ovo je neko novo izdanje, ali iz knjige je tek sledilo – iznenađenje i „teoretska novost“, mog starog prijatelja, FIDE majstora Milutina Kostića, nekada direktora „Informatora“.
Lepo uređena knjiga na 284 stranice, efektnim prelomom naslovne strane na kojem se nazire deo stranice iz „Informatora“, a unutra roman?!
Pravi!
U početku nisam shvatio o čemu se radi, pa odlučih da telefonom pozovem autora, mog starog drugara Milutina Kostića:
– Reč je o zbirci od osam priča (pripovedaka). Priče su veoma različite po tematici i formi, ali se za sve može reći da su neobične i sa snažnom osnovnom idejom, kaže mi Kole i nastavi:
– Jedna (priča – primedba urednika) predstavlja vojnički dnevnik iz osamdesetih godina, druga donosi iscrpni prikaz istrage jednog ubistva koju vodi čitalac detektivskog romana uveren da razrešenje koje je navedeno u romanu nije tačno, treća sadrži tri neobjavljena pisma Franca Kafke (stvarna ili izmišljena – na čitaocu je da utvrdi), četvrta daje sažeti prikaz istorije sveta, od Velikog praska do početka XX veka…
U knjizi nalazimo priču u obliku ugovora (ljubavnog!), sa potpisima ugovornih strana na kraju, kao i priču koja predstavlja jedan kompletan međunarodni standard, zasnovan na Dopuni Opšte deklaracije o ljudskim pravima (za koju pak zasigurno znamo da ne postoji).
Knjiga sadrži nekoliko stotina vlastitih imena i najrazličitijih podataka (iz oblasti prirodnih nauka, istorije, savremenog života…), kao i više tabela, dijagrama, grafikona i slično.
Pored gotovo nerazlučivog preplitanja faktografskog i imaginarnog, jedinstvo i povezanost priča se ostvaruju kroz dva tematska motiva koji se ponavljaju; to su: čitanje i šah.
Čitanje, kao svakodnevna ljudska aktivnost, nije česta književna tema, ali je u ovoj knjizi sveprisutno – u raznim oblicima i na više nivoa. U mnogim pričama pratimo kako njihovi junaci čitaju, analiziraju i komentarišu pojedine tekstove (ne samo one književne, već i novinske članke, službene izveštaje, privatnu i oficijelnu korespondenciju, ugovore, oglase i dr.), pri čemu je isprepletenost tih tekstova neki put uzrok a neki put posledica ukrštanja životnih puteva i sudbina prikazanih likova. Literarne reference i asocijacije na velike pisce i njihova dela – od Epa o Gilgamešu do naših dana – sreću se na gotovo svakoj stranici.
Zaplet najveće priče u knjizi, Ispitivanje priče, u celosti se vrti oko šaha, a o šahu i šahistima govori se na mnogo mesta. U knjizi ćemo, tako, naći prikaz matematičkih osnova šahovske igre, pregled mogućih simboličkih značenja šaha, jedan predlog za promenu pravila igre, mesto koje je šah imao u životu nekih istorijskih ličnosti, opis boemske atmosfere u „Slaviji“, najpoznatijem beogradskom šahovskom klubu, itd. Pored većeg broja slavnih šahista, u knjizi se pominje i Branko Atanacković, nekadašnji urednik šahovske rubrike „Politike“.
O autoru knjige, mom ne samo šahovskom prijatelju, Milutinu Kostiću – Koletu, može se reči da je po struci matematičar, da je majstor FIDE u šahu i da je od 1997. do 2001. godine bio direktor „Šahovskog informatora“.